Tek u poslednjih nekoliko decenija pejzažna arhitektura je postala jedna od vodećih profesija
koja se bavi složenim ekološkim problemima. Ranih tridesetih godina prošlog veka pejzažne
arhitekte bile su uključene uglavnom u projekte manjih razmera, ali se sa vremenom i
novonastalim ekološkim okolnostima, njihov uticaj povećao. Ranije, pejzažne arhitekte igrale su
manje uloge u timovima za razvoj i zaštitu životne sredine. Međutim, danas igraju vodeću ulogu,
pri čemu, pored znanja iz oblasti botanike, hortikulture, građevine, arhitekture i drugih
relevantnih oblasti, moraju posedovati sveobuhvatno znanje i o problemima iz domena zaštite
životne sredine. Neki od najznačajnijih radova pejzažnog arhitekte uključuju procenu uticaja na
životnu sredinu, pejzažno planiranje regija, gradova i naselja, oporavak degradiranih zemljišta,
planiranje priobalnih područja i održivo ekološko planiranje transportnih mreža i industrije, kao
jednih od glavnih faktora i izvora
zagađenja današnjice.
Uticaji na okolinu (ekonomski, fizički, socio-kulturni, psihološki i ekološki) variraju u intenzitetu i
obimu od lokacije do lokacije, u zavisnosti od veličine projekata uređenja pejzaža kao i
raspoloživih elemenata koji se koriste u samom kontekstu poboljšanja životne sredine.
Prioritetne oblasti u planiranju pejzaža i upravljanju životnom sredinom uključuju upravljanje
vodnim resursima, transportom, upravljanje otpadom, održavanje prostora, kao i celokupni
dizajn održivog razvoja.
Uređenje pejzaža ima i negativne i pozitivne uticaje na životnu sredinu. Negativni uticaji
uključuju krčenje šuma, zagađenje (vazduh, voda i zemljište) kao i modifikacije ekosistema.
Pozitivni uticaji pejzažnog uređenja uključuju mnoge društveno-ekonomske efekte, kao i
obezbeđivanje kontakta sa kulturom i prirodom nekog predela. Prednosti zaštite životne sredine
uključuju akcije očuvanja iste, inicijative za upravljanje otpadom, poboljšanje izgleda gradova,
poboljšanje stanja same životne sredine kao i maksimalno uključivanje profesionalaca poput
pejzažnih arhitekata, hortikulturista, urbanista, kustosa, vajara, umetnika i ekologa. Inicijative
procene uticaja na životnu sredinu, revizije i kontrole kvaliteta dokazale su da prednosti
pejzažne arhitekture u smislu fizičke, biološke, socijalne, ekonomske, psihološke i
infrastrukturne uloge daleko prevazilaze njegove
negativne posledice na biodiverzitet.
Može se reći da pejzažna arhitektura utiče i na faktore koji nisu nužno kvantitativno merljivi
poput poboljšanja socijalnih odnosa, očuvanja običaja i kulturnog nasleđa. Sa druge strane, oni
efekti koji su merljivi, a kojima se bavi pejzažna arhitektura su problemi poput zagađenja,
obezbeđivanje hrane u gradovima, iscrpljivanja zaštitnog ozonskog omotača zemlje, krčenja
šuma, izumiranja vrsta, globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Planiranje predela je veoma
važno kako bi se ublažili efekti opasnosti i rizika po životnu sredinu. Pored toga, dobrobit čoveka
i njegove okoline odražavaju se na psihičko i fizičko zdravlje čoveka.
Projekti iz oblasti pejzažnog projektovanja uzrokovali su velika poboljšanja kada su u pitanju
transportne mreže i degradirane urbane strukture oplemenjivanjem takvih prostora pejzažnim
elementima. U razvijenim zemljama pejzažno planiranje i zaštita životne sredine idu ‘ruku pod
ruku’ sa ciljem pružanja osnovnih pogodnosti poput parking mesta, javne rasvete, mobilijara,
komunalnih usluga, sanitarnih i inženjerskih usluga kao što su vodosnabdevanje, kanalizacija i
prečišćavanje otpadnih voda, odlaganje otpada, snabdevanje električnom energijom i
komunikacionim sistemima.
S obzirom na važnost uređenja pejzaža po društvo i životnu okolinu, nije iznenađujuće da je
potreba za uključivanjem profesije pejzažne arhitekture u odlučivanje o životnoj sredini
prepoznata kao od izuzetnog značaja. Pejzažno planiranje i tehnologije obnovljivih izvora
energije mogu pomoći u smanjenju efekata urbanih ostrva, staklene bašte, zagađenja, toplotnog
stresa i drugih opasnosti po životnu sredinu, prisutnim naročito u gradovima. Rastuća stopa
urbanizacije izazvala je brojne probleme u životnoj sredini. Mnoge ljudske aktivnosti
prouzrokovale su degradiranje životne sredine, dok su druge štetne prakse rezultirale
katastrofama poput uništavanja pustinjskog tla, poplave, ubrzane erozije zemljišta i drugih
problema poput gubitka biološke raznolikosti, iscrpljivanja ozonskog omotača, krčenja šuma i
zagađenja prirode. Iako će uvek postojati potreba za opštim podizanjem svesti o životnoj
sredini, danas postoji još hitniji prioritet – da se pokaže kako
se koncept održivog razvoja može primeniti na stvarnu životnu situaciju.
Može se reći da je uređenje pejzaža katalizator održivog okruženja i razvoja, a da je suština
uređenja pejzaža poboljšanje životnog okruženja ljudi kroz unapređen kvalitet životne sredine.
Piše: Radenka Kolarov